Не гледајмо шта други раде, да их не би осуђивали, већ се бавимо само самима собом и својом душом.Живот невероватно брзо пролази. У младим годинама се то ни не осећа нити примећује, али кад зађемо у године видимо да је много прошло, а мало остало од живота. Овде знамо куда да се крећемо и како да живимо, а шта ћемо после, куда, да ли смо се припремили за Царство Небеско, за нашу домовину, јер тамо улазе само смирени и чистога срца. Да ли смо обратили пажњу том срцу које нам је много бола задало у животу, да ли смо казали том срцу; доста си ми бола задало, смири се и буди трпљевно срце. Ево, Господ нам је казао;Стрпљењем својим спашавамо душу своју.Зато морамо од срца свакоме опростити, јер све је Господње, не смемо ни на кога ни једну ожалошћену мисао имати, а уједно примати Господа кроз Причешће. Јер ако Господа у Причешћу примамо са мржњом на ближњега, примамо себи осуду, а не спасење.И да мрзимо један другог, не вреди нам, ПОВЕЗАНИ СМО, па ако мрзиш неког, себи квариш расположење. Ко нема љубави према ближњем и на ватру да седне неће му помоћи, јер не може да добије Вечни Живот.vvv
